О књизи: година / „Срећна је судбина критичара, иако мора да се носи са таквим уметничким делом, креативношћу, што није само сасвим? одговара готовим, већ утврђеним естетским захтевима, али управо те захтеве развија и проширује, разбија и проширује т? готови оквири по којима смо навикли да судимо и оцењујемо елегантно. Критичар, у овом случају, више не само да држи, како то често бива, давно познате лекције слободног стваралаштва, већ је и сам квалитет? њен учесник, надахњује се њоме и учи из ње, а преостаје му само да импулсе слободног генија преточи у строгу мисао о облицима лепоте, њеној суштини и значењу. Ако је естетици, као науци о лепоти, потребан филозофски и догматски израз и конструкција, онда нема сумње да је стварају пре свега не мислиоци-теоретичари и практични уметници, чије слободно стваралаштво, понекад, може да отвори нове путеве, поставља нове задатке, али за које ниједна наука никада не може издати обавезујуће законе – да уклони низ могућих задатака за њу...” Рад је дат предреформском азбуком..